Beograđanin u dragačevskom selu sadi internacionalnu šumu
Na vikend odmor često se vraća u dragačevsko selo pod Ovčarom, gde je proveo detinjstvo. Želeo je da proširi dedino imanje, pa je ispod porodične kupio livadu. Pomišljao i da se u Dučalovićima bavi poljoprivredom ili voćarstvom. Ipak, zbog svakodnevnih obaveza u Beogradu, gde živi i radi, Stefan je shvatio da se tome ne može u potpunosti posvetiti. A onda mu je pogled planinu i predivan pejzaž dao sve odgovore. ‘’Pomislio sam kako bi baš tu bila lepa šuma ispod koje bi se jednog dana možda mogla da napravi kolibica za uživanje i rešio sam da sadim drveće.’’ objašnjava Stefan.
Sadnju je sa bratom i ocem počeo pre tri godine. Od prvih 150 crvenih hrastova i još sto sadnica deo je propao, ali ih to nije pokolebalo. Odlučili su se za one vrste koje su karakteristične za padine Ovčara i taj deo Dragačeva, ali s’ proleća i jeseni dodaju još neku novu vrstu. Sada već ima mlade hrastove, breze, lipe, borove, a sadnice stižu sa svih strana sveta. ‘’Za svako drvo znam odakle je sadnica, od koga sam je dobio, ko mi je pomagao da je posadim. Doneo sam žir iz Dalmacije, iz manastira sa Kosova i Metohije, sadnice su stigle iz Norveške, Švajcarske, Rusije, Slovenije. Javili su mi se prijatelji iz Kine koji žele da učestvuju, da daju svoj doprinos jednom ovakvom projektu. Baš je veliko interesovanje ljudi’’ navodi Stefan koji veruje da će upravo na njegovom imanju izrasti prva internacionalna šuma.
Stefan naglašava da će proći decenije da od sadnica koje su tek pustile koren nastane šuma. ‘’Svestan sam da verovatno neću dočekati da vidim tu šumu u punom sjaju, ali ne samo da želim da doprinesem stvaranju kiseonika za sve nas, želim i da ta šuma ostane iza mene i budućim generacijama. Da oni mogu da uživaju. Da šuma proizvodi kiseonik, čuva zemljište, biljke, životinje i da Šumadija bude ponovo poznata po šumama’’ kaže mladić koji se vratio svojim korenima sa misijom da napravi fabriku kiseonika za sve nas.
